Postovi

Prikazuju se postovi od rujan, 2019

DRAGA MOJA JESENI!

Slika
DRAGA MOJA JESENI! Dušo moja srodna, kažu da se mora pisati srcem, iz srca i od srca. Moram priznati, neopisivo mi je teško, meni razigranom, skupiti mudrost kojom te neću povrijediti, postoji li uopće takva mogućnost? Otići od nekog a ne ostaviti rane. Obožavam žar, vruć noćni zrak, težak miomirisima i rađanjem. Strast slobodno obavija i posljednju vlat trave navlaženu tamnom rosom. Kamen se znoji od vreline trudnih sokova. A dani... Usijani bjelinom Sunca, traže dodir vode. Ljekovitost strujanja blaži umor iscrpljenog iščekivanja. Čekam i hvatam život u pticama, stvarnim nebeskim anđelima. Smijem se žuborom potoka dubokog zelenila. Dijete sam i razmaženo, ljuto, neobuzdanog bijesa oluja. I moram poć. Zove me Sunce, letači nebeski, zavodljiv trag novog. Laž bi bila da kažem "Žao mi je što odlazim i ostavljam te samu." Draga moja, nema mogućnosti da budemo sjedinjeni na istom mjestu u istom vremenu, neupitna je to logika Majke. Oplakat' ćeš me prvim sjetni

UH ILI O MUZAMA

UH Nema vam vaše lajfkoučerice, trenutačno sam pokušavam samoj sebi podijeliti nekoliko savjeta... Idemo redom : Nikada nisam voljela njegova peglanja košulja, spremanja kofera, partitura, toaletnog pribora. Durljivo sam sjedila u fotelji, gledala ispod oka i računala kad se vraća. Predstave ne pamtim po naslovima koje je dirigirao nego koliko ga nije bilo doma. Inzistirala sam da ga ja vozim na aerodrom svaki put kada sam mogla i onda mazohistički gledala kako nestaje iza staklene pregrade. Jedina utjeha su bili Juniori koji su se redovito razboljevali na isti dan tatinog odlaska i činjenica da ćemo se ludo veseliti njegovom povratku kući. Nisam mu bila Muza inspiracije, nadahnuća nego Cendravica, Musa Lacrimosa. Muke po Muzi prestale su maestrovim odlaskom u mirovinu, ali ljuto se varate ako mislite da sam sazrila, odrasla i postala mudra. Ni malo. Stijena je jučer prošao laganiji operativni zahvat a s obzirom da mi ovaj put ne dozvoljavaju da ga držim za ruku 6 sati dnev

NADA DJEREK, SPISATELJICA O MOJOJ MALENKOSTI

Moja draga prijateljica, Nada Djerek, književnica, napisala je neočekivan prekrasan osvrt o mojem pisanju. Ona nije samo vrstan pisac nego i jaka  osoba koja druge ojača i uvjeri da imaju krila kojima mogu slobodno letjeti. Nado, hvala draga moja prijateljice na ovim riječima i na tvom iskrenom prijateljstvu. Za Rozalija Eleonora Vrcek! Bude mi pomalo, onako, žalovito... Kako naši iz Hercegovine reknu - stuga, pritišće u žličici, ne da naoposum, mravinja, trnjaca i 'oće popriko. Ona bi i "priko mrginja" - šteta je. Ali, znam, oćutin ja... Nitko mi ne treba kazivati kako Ona piše. K'o što Hercegovcu ne triba kazivat' da ide i izde - odma' i sve. Sočan zagriz, ali šteta ga... Meni ga ža. Da mu okuse u brzopletosti nismo na nepcima osjetili. Nisam svirala violinu, ali je "čujem". Naćulim uši i skontan. S nogu. Nema umjetnosti bez različitih "parenja". I nema dodira bez komparacije. Ni suzvučja. Ni užitka. Nema! Rozalija to umije -

UMOR

Umor me zgrabio,orobio snagu. Levitiram u mraku nošena veselim glasovima Juniora, Stijene, srce poskoči na sitni lavež Pesa. Suprug je kod kuće, sve je bilo u redu, prošlo i završilo se. Meni nije, još će danima moje srce na svaki šum, zuz zvono mobitela skakati iskustvom odgojenim da se presudne sitnice uvijek, ali uvijek dogode nenadano. Mojim dragima. Izmučena od strepnje i drhtavice, sinusa, odlazim po njega u bolnicu. Kod kuće se Juniori i Pes natječu za pozornost, puštam ih da uživaju sami. Zagrljaj, toplinom daha uranjanjem u njegov vrat, drži me čvrsto, ne pušta. Ni ja njega. Stojimo bez riječi sami na Svijetu, čovjek sa strane rekao bi "rastanak". Uvijek je tako, imam potrebu poslije stresa pokazati što je sve bilo i prošlo i kako je sreća što smo živi. I da imamo takvu djecu. I da su najsavršeniji na Svijetu. I Pes je najprostojniji Pes v ulici.... Blaženi dom, blažena obitelj moja... Sve se dogodilo slučajem u koliko on postoji. To je tema za drugu priču, 

ŠTO REĆI?

ŠTO REĆI? Razgovor nakon vremena tijesnog i nužnog tvojim snovima (neisanjanim, trudnim nas i tebe), vremena dobrojutarnjeg u hladnim zornicama? Umorom molim predah. Ja nikud' ne odlazim okovana sumnjom u nadjenuto mi ime Ljubav. Eleonora Rozalija

SLIKICE IZ BRAČNOGA ŽIVOTA

Stijena je super pa ve mirne morem opet objavljivati Slikice :) ! SLIKICE IZ BRAČNOGA ŽIVOTA Ja (male zavidne) : Postal si.              popularni... Stijena : Gdi? Ja: Na Fejsu! Stijena ( radoznalo, optimistično) : I kaj vele?! Ja (male ljubomorne) : Smatraju te svecem... Stijena (ponosno) : A kaj bi pametni ljudi mogli drugega i pomisliti! Fala im! Pri nami doma stvarno mam ☆tihu mešu☆ sako malo. Ni čudne da se počel smatrati svetim... ☆tiha meša je kad mesto da se svadite, mudre mučite, pa nek si misli...bitku zgubi onaj koji pervi progovori (ja).... Dozvoleno je lupati z loncima ak su železni, drougi se oštete... Rozalija Eleonora Ps. Na fotki, odozgora prema dole, pa desne: Stijena, Pes, ja, male Juniorkinoga  vuha, persti ot Juniora.

SASVIM INTIMNO

SASVIM INTIMNO, TEBI! Stvar je posve jednostavna, dođe trenutak u kojem definitivno ne znam odgovor. Očigledno ozbiljno previše zbunjuje moju zaigranost pa mislim ponoviti svoje najbolje umijeće, bijeg. Uvijek možemo razgovarati, imamo svo vrijeme Svijeta, ali danas, baš danas, žuri mi se, jako, nekud'... I ne prijeti mi kao malom djetetu "Bit' će ti žao "! Ti i onako pojma nemaš što djeca osjećaju. Rozalija Eleonora Ps. Oprosti na Beethovenu, nisam mogla odoljeti.

SLIKICE IZ BRAČNOGA ŽIVOTA

SLIKICE IZ BRAČNOGA ŽIVOTA Ja (jahke toužne i polahke) : Zakaj mi ova pijesma ni popularna ("Što reći? ") Stijena  (na glas deklamirja kitice) : ....... Ja : No, kaj veliš? Stijena (pobjedonosno, likujuči) : Ne dopada im se zate kaj JA nisam nutri! Moram nekej napraviti, preveč se emancipirjal. Eleonora Rozalija foto: isto ja autorica Ps. Fotka nema veze s tekstom ali mi je bila zgodna, a potpisala sam je kaj su mi počeli mažnjavati foto-uradke...

RAZIGRANOST

RAZIGRANOST U maglenom zraku slušam sjećanja ispunjena znanjem. Tek sad razaznajem tko je bio učitelj a tko bješe glumio đaka. Igra li se mojim ćulima zajapureno dijete Jesen, ili razum umom vlada? Što misliš? Rozalija Eleonora

SLIKICE IZ BRAČNOGA ŽIVOTA

SLIKICE IZ BRAČNOGA ŽIVOTA 9 h v jutro Ja (male v depresiji) : Debela sam moram na dijetu... Stijena (nježno) : Nisi Bebo, samo si tak građena... Ja (odrešito) : Ne farbaj me. Reči mi po istini! Stijena  (razumno) : Pa, mogla bi zgubiti koju kilu, zdravljiča radi. Ja (srdito) : Ja?! A ti? Si se skoro pogledal v špiglina?! Stijena  (pomirljivo) : Ali ja nisam nezadovoljni z kilama... Ja (zapovjedno) : E, ve jesi! Od danes sme na dijeti! 02.00 h po noči : Stijena i ja se najdemo pred frižiderom v pomirljajućem zagrljaju z drobčicom špeka i kruha v rouki. Ps. Taj me človek uvek nanovo osvoji... Čita me kak otprtu knjigu...

ZEBNJA

ZEBNJA Dan običan, (vedar, pitom) smije se obavijen nitima, riječi se stapaju nijemim okom. Čujem srh straha. Dogodi li se čas gluhi, bez tvog glasa, boljet' će neizdrživo. Jel' pravedno voljeti me (te) znajuć' neminovno? Rozalija Eleonora

SAMO ANALIZA

SAMO ANALIZA Ova vrlo popularna pjesma grupe ABBA ima nekoliko sličnosti s najpopularnijom baladom 90-tih, Gibinom "Cesaricom" u izvedbi Olivera. Ističem, sličnosti, jer su obje vrlo originalne, pisane i izvedene majstorski. Klavir, jasan instrument svojom bojom ističe se u koloritu simfonijskog i elektronskog ukupnog zvuka, pojačava dramatiku teksta i izvedbe. Tekstovi govore o činjenici da se koji put dogodi da Ljubav "fula" adresu i mi bespomoćno ostajemo stajati usamljeni u svojoj boli. Takvu vrstu boli nije moguće podijeliti ni sa kime osim i jedino s onim koji je tu bol zadao. Apsurdno, istinito. Vidamo rane kako najbolje umijemo i  znamo, bježeći u posao, prirodu, umjetnost, u bilo što gdje se možemo sakriti sami od sebe. Obrat situacije može biti nevjerojatno dramatičan ako se ustanovi  (a spomenute balade tu temu ne obrađuju) da je po srijedi bila recimo, loše odabrana riječ, vrijeme, mjesto koji su pojedinačno ili udruženo izazvali krivu percepcij

ŠKOLICA. ZA ŽIVOTA!

ŠKOLICA. ZA ŽIVOTA! Jezušek i Marija, najvažnejše sam pozabila pa ve gli ispravlam: fala Ljupka Kraljević za šlagvorta! Počelo je počelo! I....tak.... Počela je novo školsko leto i ve je pervi put potlem 2006. da nam ni treba iti mam na roditelski sastanek. Ma, nigdar nisme volili ta drouženja. Vlekli sme slamkice koji bu išel, ali kak je Stijena navek zvlekel krajšu, onda mi se smilil pa sme išli jemput on, pa drougi put on, pa tretji on, jer se meni uvek potrefilo da sem betežna, ili mam predstavu (pri hiži i v teatru). Uspešno sem eskivirjala tu obavezu dok me Junior ni oštre prekoril da bi ve bile dost i da se nek izvolim nacrtati na sastanku o maturji. Velikoj. Ali sem morala obečati da bum mučeča jer sam Juniorku osramotila na pol roditeljskoga za njezinu maturju... Naime, opče ne razmem kaj je bile loše v tome da sem ljubazne vpitala koordinatorjicu a buju deca predi ulaska v učionu di pišu maturju, morala prejti i proktološki i ženskološki pregled da slučajne nemaju

NASTAVAK GORKIH PISAMA

Slika
S obzirom da su odaziv i reakcije na jučerašnja dva gorka pisma bile i molbe za nastavkom, evo, idemo dalje! JEDNO OŠTRO PRVO PISMO ISPUNJENO REVOLTOM "PRAVEDNIKA" prima: ditkamagle@jahu.com salje: dankomagle@gmajl.com Slušaj ti mene babetina babska bezobrazna jesilti normalna stara! Kome češ ti bacati stvari van, kompjutor kroz prozor na moja auta jest star i nema registraciju jesi ti zdrava u glavi i još da plačam otel od kuda pa šta ti bi,  jel poradi toga šta ti je kobok ispričala ona alapača luda Jelena? Pa di bi ja sa takom išo, nit s..a, nit g...a, a pamet joj vrana popla. Vidi, bilo je tu nekih kava, nisam kamen, a i interes za firmu sam radio, kako ti je napamet palo da mi uzemeš kartice, pa gdi tog ima! Trebao sam ja tebi otprve pokazat di ti je mjesto, lijepo mi je ćača reko da negledam lovu neg oćeš li u pod gledat kad me dočekuješ, a ti bi direktorovala. Ma da nebi imam i ja konja za trku. Dužan sam na ipodromu Francu za Bijelu strjelu, šta me prešo

KAK KOMPJUTER NAPIŠE PJESMU

Slika
KAK KOMPJUTER NAPIŠE PJESMU (ONU POD OVOM) Publiko poštovana, ovom ne tražite bítka čak logika je izgurana, sve, osim hecnog užitka! Zabavu novu nađoh bez muke kiticu slažem! Talent kompjuteru dadoh ni riječ sama ne kažem. Ipak, da po pravdi bude našla nisam to sama, kopiram (nek se ne čude!) pjesnika, slavnog Adama. MISTIKA KITICE Doma i ja vrijeme mogu rasporediti mi jedinim. I zatražio od sebe, ali i tiho, z krumpirom Los of this page to kaplice email provider the end Eleonora Rozalija

MOLIM TE

MOLIM TE Volim zvuk tišine što obavija duh nosi ga, ljulja, blaži, nježno miluje. Odmaram misli udaljene od istine, ili buke laži, svejedno, samo da miruju, ne lete. Ne govori o Ljubavi, ti ne znaš koju boju nosi. Eleonora Rozalija

RUJAN, DOBRO NAM DOŠEL!

Slika
RUJAN, DOBRO NAM DOŠEL! (KRATKA ANAJLIZA JLETA) I...tak'...došla je, kak to meteorologi veliju, klimacka jesen. Ni ništ stiha poukucala na vrata, sa su vrata otprta, jesemti, ve od vroučine (ne od strasti) zdihavlem po štengama kak parna lokomotiva, švicam se z klimakteričnim bonusom, tek se ztuširjam mam moram opet v kadu... Neki den je Stijena bil ganuti kaj sam se rasplakala na našu omijlenu mjuzu a mu nisam mala serca reči da su to kaplice vroučine a ne uspomenov, no čak se i Pes vleče okolo kak pralo v lugu. On je kak "Pes na vroučem asfaltu" pa v tom duhu više ni ne zapiš... skoupe aute kaj su otporni na kemijsku agresiju a samim tim i na izlučevine "odozdola". No, tak sam doušla do ingenioznog rešenja kak i kojim parametrima bi se trebala obračunajvati uspešnost tourističke sezone! Niko z nikim se nemre dougovoriti jel bilo gli ve puno ili male touristov jer je v kasi više love a manjši broj noćenja a onda veliju da ih pouno dela na crnjaka onak v